Šta je Linux distribucija?

Osnovu svakog Linux-a čini „nešto“ što se zove kernel. Kernel je zapravo osnova, srž, Linux-a, koja omogućava korisniku da koristi pridodat hardver – počev od samog procesora, memorije, ali i diskova, tastature, miša, grafičke kartice, kao i svih drugih komponenti računara. Možemo da kažemo da je Linux-ov kernel skup drajvera, ali i moramo da naglasimo da je kernel mnogo više od toga. Kernel uključuje i druge ključne module koji omogućavaju upravljanje procesima, memorijskim resursima, sigurnost, mrežne funkcionalnosti, fajl sistem i drugo.

Linux distribucija je operativni sistem baziran na Linux-u, odnosno na Linux kernelu. Linux distribucija uključuje u sebe niz softverskih paketa, programa, biblioteka i alata, uz specifičnu instalaciju. Moderne (današnje) Linux distribucije su zapravo prilagođene verzije drugih Linux distribucija, koje su fokusirane na određen tip korisnika, različite Linux bazirane uređaje ili za određene svrhe – kao na primer za različite vrste servera, desktop, notebook računara.

RedHat i Debian

Današnje moderne Linux distribucije su bazično zasnovane na jednoj od dve distribucije – RedHat i Debian. Navedimo samo neke od njih:

Na RedHat distribuciji su zasnovane:

1. CentOS – Dugogodišnja open-source alternativa RedHat Enterprise Linuxu (RHEL), ali sada je zamenjen sa CentOS Stream, koji je rolling-release verzija i usmeren ka budućim RHEL verzijama.
2. Fedora – Distribucija koju sponzoriše RedHat, često korišćena kao eksperimentalna platforma za testiranje novih funkcionalnosti koje kasnije mogu ući u RHEL
3. Oracle Linux – Baziran na RHEL-u, nudi dodatke koje razvija Oracle i koristi se u Oracle ekosistemu.
4. AlmaLinux i Rocky Linux – Dve relativno nove distribucije koje su se pojavile kao zamena za klasični CentOS, usmerene na stabilnost i kompatibilnost sa RHEL-om.
5. ClearOS – Distribucija zasnovana na CentOS-u i RHEL-u, često korišćena za serverske aplikacije, uključujući mrežnu i sigurnosnu infrastrukturu.

Na Debian distribuciji su zasnovane:

1. Ubuntu – Jedna od najpopularnijih distribucija, razvijena od strane Canonicala. Ubuntu je prilagođen korisnicima i često se koristi kao osnova za druge distribucije i kao popularan izbor za servere, desktop okruženja i cloud infrastrukture.
2. OpenSUSE – distribucija orijentisana na poslovne korisnike i korisnike koji svakodnevno koriste Linux. Distribucija koja koristi stabilne pakete softvera, i može da se upotrebljava i kao serverska distribucija
3. Linux Mint – Bazirana na Ubuntu-u, Linux Mint pruža intuitivno korisničko okruženje s ciljem da se korisnicima olakša prelazak sa Windows-a. Često se koristi zbog stabilnosti i jednostavnosti.
4. Kali Linux – Specijalizovana distribucija bazirana na Debianu, namenjena stručnjacima za sajber bezbednost i etičkim hakerima. Dolazi sa unapred instaliranim alatima za testiranje penetracije i forenziku.
5. MX Linux – Brza i lagana distribucija zasnovana na Debianu, popularna zbog svoje stabilnosti i performansi, često korišćena za starije računare.
6. Raspberry Pi OS (prethodno poznat kao Raspbian) – Optimizovana verzija Debian-a, specijalno dizajnirana za Raspberry Pi uređaje. Namenjena je učenju i hobističkim projektima.
7. Deepin – Distribucija koja dolazi iz Kine, bazirana na Debian-u, sa fokusom na estetiku i jednostavnost korišćenja. Deepin koristi svoje okruženje (Deepin Desktop Environment) i pruža vizuelno atraktivan izgled.
8. Parrot OS – Još jedna sigurnosno orijentisana distribucija bazirana na Debianu, namenjena pentesterima i istraživačima sajber bezbednosti, s fokusom na zaštitu privatnosti.

Navešćemo takođe da RedHat bazirane distribucije koriste RPM pakete programa, dok Debian distribucije koriste DEB pakete. Svaka distribucija ima različite pristupe upravljanju paketima (čitaj: instalaciji programa) i nadogradnje sistema. Na primer, Ubuntu koristi *apt* paket menadžer, dok Arch koristi *pacman*. Ali isto tako, svaka distribucija omogućava instalaciju programa i pratećih biblioteka na malo složeniji ali i najoptimalniji način, iz source code-a, ono što volim da kažem na – najLinux-olikiji način 🙂

Zašto imamo toliko velik broj Linux distribucija? Za početak – zato što je Linux “slobodan” operativni sistem, što omogućava maksimalnu modifikaciju i podešavanje. Većina Linux distribucija su slobodno dostupne i otvorenog su koda, što korisnicima omogućava slobodu u njihovom prilagođavanju i distribuciji. Skoro da niste limitirani ni po čemu, da uradite bilo kakvu izmenu. To dovodi do velikog broja “eksperimentalnih” distribucija. Ali i isto tako, to dovodi do razvoja distribucija koje su namenjene za određenu svrhu, kao na primer za određen tip servera. Kao kada imate sportski automobil, koji je namenjen za određenu vrstu trka, specifičnu vrsu staze i specifičnu vrstu podloge i vermenskih uslova. I isto tako, da taj sportski automobil da sadrži samo ono što je neophodno za tu vrstu trka.

I naravno, svaka distribucija će “reći za sebe” da je najbolja i najoptimalnija.

Inače, smatra se da danas možemo naći preko 600 različitih Linux distribucija koje su aktivne, dok ih je ukupno kroz istoriju kreirano više od 1500. Od tih 600, oko 300 distribucija je aktivno, ažurirano i koristi se širom sveta i dalje razvija. Zato i ne možemo da kažemo koliko postoji tačno Linux distribucija, jer se praktično stalno kreiraju nove, dok se mnoge i gase ili prestaju sa razvojem. Distribucije koje su ujedno i baze za druge distribuciuje, odnosno često služe kao osnovne platforme za stvaranje drugih, prilagođenih distribucija.

Linux je Linux

Ono što uvek naglašavam: LINUX JE LINUX. Ako znate da koristite jednu distribuciju, bez većih napora možete da se “prebacite” na drugu distribuciju. Razlike po pitanju korisničkog interfejsa su često samo minimalne. Ne treba da postoji neka vrsta odbojnosti ili straha od prelaska ili upotrebe druge distribucije. Jednom kada naučite da pravilno koristite Linux, znaćete da se snađete sa svim različitim distribucijama.

Najčešća pitanja o Linux distribucijama (FAQ)

1. Šta je Linux distribucija?
   Linux distribucija (ili “distro“) je operativni sistem razvijen od Linux kernela i kolekcije softvera, aplikacija i biblioteka. Svaka distribucija nudi programe, alate, funkcije i menadžere paketa, prilagođene specifičnim korisnicima i njihovim potrebama.
   
2. Koliko Linux distribucija postoji?
   Postoje stotine Linux distribucija, a nove se redovno pojavljuju, dok se neke gase i prekdaju sa razvojem. Neke su popularne za opštu upotrebu, dok su druge namenjene za specifične namene, kao što su kancelarijski rad, različite vrste servera, testiranje bezbednosti, naučna istraživanje ili rad na specifičnom hardveru.
   
3. Koje su neke od najpopularnijih Linux distribucija?
   Izdvajamo Ubuntu, Debian, Fedora, CentOS, Arch Linux i RedHat Enterprise Linux.
   
4. Koja je razlika između distribucija zasnovanih na Debian-u i RedHat-u?
   Distribucije zasnovane na Debian-u, kao što su Ubuntu i Linux Mint, koriste .DEB pakete i APT menadžer paketa (program za instalaciju softvera). Distribucije zasnovane na RedHat-u, kao što su CentOS i Fedora, koriste .RPM pakete i YUM ili DNF menadžer paketa. Oba tipa nude robusne performanse, ali se razlikuju u upravljanju paketima i konfiguraciji sistema. Ali ne puno 🙂
   
5. Da li Linux distribucije mogu da pokreću Windows aplikacije?
   Donekle – da, Linux kao Linux, podržava Windows aplikacije kroz takozvane slojeve kompatibilnosti, kao što su Wine ili Proton (za igre). U pitanju su zapravo programi, pomoću kojih možete iz Linux-a pokrenuti programe namenjene za Windows. I da dodam da njihov rad neće biti baš najidealniji. Zato preporučujem upotrebu virtuelnih mašina, kao što je Oracle VirtualBox.
   
6. Koja je razlika između serverskih i desktop Linux distribucija?
   Serverske distribucije, kao što su CentOS i Ubuntu Server, optimizovane su za performanse i stabilnost, često nemaju grafički interfejs razi obezbeđiovanja dodatnog resursa i performansi. Desktop distribucije uključuju u sebe GUI i dizajnirane su za svakodnevne zadatke, kao što su pregledanje veba, rad sa tekstom i tabelarnim izračunavanjima, upravljanje fajlovima i multimedijom.
   
7. Da li su sve distribucije Linux-a besplatne?
   Većina Linux distribucija je otvorenog koda i besplatna je za korišćenje, iako neke, kao što je RedHat Enterprise Linux (RHEL), naplaćuju usluge tehničke podrške.
   
8. Kako da izaberem pravu Linux distribuciju za mene?
   Uzmite u obzir čime se bavite i šta želite da radite na Linux-u. Mislim da je veoma važno da izbegavate neke “egoztične” distribucije Linux-a, koje za koje ne možete da pronađete dovoljnu podršku i koje nisu prilagođene hardveru koji koristite.

Svakako – slobodno nam se javite sa pitanjima koja se odnose na Linux distribucije, kao i na sam Linux, tu smo da pomognemo.